Свастићине шушпе и крофне

Волим, бре, кад дојде новембар месец и кад убаво зајесени и кад на снег примирише. А знајете ли што?

Не сечате се? Почне свињокољ, па кад крену зимсћете славе… Претакамо се једни при друђи,  једење, пијење, шољћање и смеј колко очеш. Пијемо грејану рећију и мезимо сас туршију. Почнемо прво оди Света Петку или што би се рекло оди Пејчин дн, па наставимо сас Светога Луку, па дојде Миторвдан – тегај се ајдуцити расгављају, па Свети Ранђел – њему се жито не вари, јоште је жив, па Ваведење, па стигну Свети врачи, а кад дојде Свети Никола он докара снег на кола. И све тека до Светога Трифуна, тојест, до Зарезоју. Е, тегај га зарежемо са све.

Што се мене тиче, да кажемо јел млого волимда идем на Светога Димитрију у Ђерам, код мојега баџенака Јевстатију из Чиниглавци. Неје ми толко угодно због њега колко ми задовољство преставља ка ме свастика Смиља почне кокри, па се врти окол мен и кани ме сас онова што је при њу најубаво:

• Ајде, 6ате, да се чокнемо! Виџ да ли сам ђу добро загрејала. Ако несм, поврни ми ђу, да ђу догрејем.

И тека се ми чукамо. Додуше, чукају се и друђи, мислим, госијање. За здравље. Слава је за това. И тека, почне и обед, а свастика наставља да ме кани:

• Изволи, бате, суни се! / Немој да се срамујеш! Целу ноч сам ђу плнила само за тебе. Знам да ђу млого волиш, исто као и мој Јеста. Ми смо си наши, ако очеш бркни одоздол, да ти буде поблаго  – мој Јеста тека воли.

• Исто и ја тека волим моје свастиће. Него мора да се напазујем и место да остављам за онова време ка требе да ми дадеш бутат- одговорам ја како с тар лисичк.

• Одма че ти га покажем. не требе два пути да ми кажеш. Гпедај какво ти давам! Гпедај колко је меснат, дорима се тресе!

И тека си време прооди у орату и у смејање и стане некој заман. Дојде време и за благото. Е тегај ме свастика, Смиља, најумилно кани:

• Еве ти, бате, да се малкачко забпажиш. Пипни ђи! Изгпеда ми да су малко омекнуле и као да су малко кљопнуле. У задње време некако ми лоше испадају. Несу ми чврсте како кад сам била у младе године.

• Ништа не мари свастиће, Смиљо. Ја несм манџија. Мене пасују свакако – одговарам ја и смејем се поди 6рк.

Ајде, сечајте се сами сас какво ме је капила моја свавстика. Ајде, на онија што не мож да се сете че да њим кажем: канила ме је сас грејану рећију, сас 6утане шушпе, сас прасећи бут и сас крофне.

Видите ли са зашто си ја поштујем баџу и свастику и што толко вопим да идем при њи на славу. Е, али на Светога Николу они дооде на славу при мен па тегај моја Стојанка кани баџенака Јесту, како и свака друга добра свастика:

• Ајде, бате, пробај ми рибуту! Малко ми је загорела, па ђу прво протрљај сас прсти, да омекнеје.

А ви? Волите ли да идете на славе?

Поздравља ви се Риста Бамбус из Протину малу.

Извор: Слобода