Šta deca jedu u školi

15% najmlađe populacije gojazno

Deca u srpskim školama prepuštena su sama sebi i lošim navikama u ishrani. Njihova omiljena hrana su hamburgeri, slatkiši, gazirana pića i peciva iz pekara koje niču svuda oko škola, a posledica je – svako sedmo dete u Srbiji ima višak kilograma, odnosno 15 odsto od ukupnog broja najmlađe populacije.

Većina škola uopšte nema uslove da priprema hranu za učenike. U Beogradu izvestan broj škola ima kantine u kojima spremaju hranu za đake nižih razreda, dok su oni malo stariji prepušteni kioscima brze hrane. U unutrašnjosti je situacija još gora, jer veoma mali broj obrazovnih ustanova ima menze. To je osnovni razlog, kako ističu pedijatri, što su nam osnovci sve deblji, a zdravlje im je sve ugroženije.

Problem je i što u školama gde postoji organizovana ishrana za đake u ponudi su najčešće samo peciva. U Subotici većina osnovnih škola zbog nemogućnosti da priprema hranu u školskim ustanovama dostavljanje užine prepustila je nekoj od privatnih pekara iz Subotice, koje svako jutro donose sveže pecivo i napitke, čaj, jogurt, sok.

Subotičanka Marina Vojnić, tetka učenika sedmog razreda, kaže da joj se ne dopada što u blizini svih školskih ustanova postoje samo pekare i prodavnice fast fud.

– Sin moje sestre nije pretplaćen na užinu u školi jer za manje novca može da kupi isto pecivo u obližnjoj pekari što smatram lošim izborom. Nažalost, od džeparca kupuje hot-dog, sendvič ili hamburger. Nije lako ni školskim ustanovama, ali bi o ishrani koja je osnova za dobro zdravlje trebalo povesti više računa. Kao što je maloletnicima zabranjeno da kupuju cigarete, zabranila bih im i kupovinu brze hrane – kaže Vojnićeva.

U Zaječaru u svim osnovnim školama postoji mogućnost prijavljivanja učenika za užinu koja se svuda sastoji od peciva. Užina košta 18,5 dinara po danu. Pre podne učenici dobijaju slano, a u popodnevnoj smeni slatko pecivo.

Da situacija nije sjajna kada je reč o ishrani osnovaca pokazuje i primer iz Užica, gde od pet osnovnih škola, samo dve imaju svoje kuhinje. Osnovci iz škola “Dušan Jerković”, “Kralj Petar Drugi” i “Nada Matić” upućeni su na kioske brze hrane kojih u okolini ima u izobilju.

Velika većina dece niških vrtića i osnovnih škola hrane se obrocima iz kuhinje Dečje ustanove “Pčelica”, koja dnevno isporuči 16.000 obroka i 10.000 komada peciva za 19 obdaništa i 35 osnovnih škola.

Žaklina Nikolić svojoj ćerki Tijani koja pohađa Osnovnu školu “Stefan Nemanja” u Nišu obrok priprema kod kuće.
– Ćerka mi je rekla da joj se ne sviđa hrana koju dobija u školi, tako da joj pravim sendviče. Nekada želi da proba ono što druga deca jedu, pa kupi sebi nešto i u kantini – kaže Nikolićeva.

U odnosu na škole, situacija u beogradskim vrtićima je mnogo bolja, jer deca jedu obroke koje su osmislili nutricionisti i gde su zastupljene sve namirnice neophodne da deca napreduju.

I pored naoko dobre situacije kada je reč o ishrani dece u obdaništima, pedijatar prof. dr Neđa Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj upozorava za “Blic” da iz godine u godinu raste procenat gojazne dece. Ima manje neuhranjene dece, svega oko pet odsto, dok je gojazne dece oko 15 odsto. Ovo je bila tema i kongresa pedijatara sa međunarodnim učešćem koji se ove nedelje održava u Beogradu.
– Ovi parametri su i dalje bolji od onih u razvijenoj Evropi, gde ima oko 25 odsto gojazne dece u ukupnoj populaciji. U SAD je taj procenat dostigao 30 odsto, što je zaista zabrinjavajuće. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da manje sede pred kompjuterima i TV ekranima, a više da borave na otvorenom i sportskim terenima, jer je to najbolja prevencija za mnoge bolesti – ukazao je prof. dr Radlović.

Dr Vera Vujović, pedijatar u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević” na Čukarici, kaže da gojaznu decu kod koje taj problem ne nestane do puberteta i punoletstva u kasnijem životu sasvim sigurno čeka povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, dok će gojazne devojke imati problem sa menstruacijom i teže će zatrudneti…

Predlog za zdravu ishranu u toku dana (savetuje nutricionista dr Ljubomir Pfaf)

Meni za školarce

Isti kao za predškolce, s tim što umesto voćnih užina mogu da pojedu jednu kiflu i 200 grama jogurta

Kako to radi Džejmi Oliver

Svetski poznati kuvar Džejmi Oliver pokrenuo je pre šest godina kampanju u Britaniji da poboljša ishranu dece u tamošnjim školama. Njegovi napori su zabeleženi u seriji „Džejmijevi školski obroci”, u kojoj je uspeo da dokaže da je moguće pripremiti zdravu, ukusnu hranu u kojoj deca uživaju, a ne košta mnogo. „Goli kuvar” je uspeo da promeni meni u mnogim školama u Britaniji. Od tadašnjeg premijera Tonija Blera je dobio obećanja da će vlada u bolju ishranu u školama uložiti 280 miliona funti za tri godine. Džejmijevu peticiju „Nahrani me bolje” potpisalo je više od 270.000 ljudi.

Ishrana zavisi od navika stečenih kod kuće Koliko i kako deca jedu u vrtićima umnogome zavisi od stečenih navika kod kuće.
Tako se dešava da mališani koji mrljave i sa maminom kuhinjom isto to rade i u vrtićima.

– Moj sin ni kod kuće ne jede gulaš i sličnu hranu, a kamoli u vrtiću, pa vaspitačice muku muče sa njim – iskren je Nikola S., otac petogodišnjeg dečaka koji ide u obdanište u Zemunu.

Sa druge strane, mališani koji lepo jedu kod kuće i nisu mnogo probirljivi, dolaze kući siti.
– Devojčica nam je krenula u vrtić ovog septembra. Malo smo se pribojavali oko njene ishrane tamo, jer je veoma aktivna i mnogo jede. Vaspitačice mi kažu da odbija samo restovanu šargarepu, ali ostalo pojede. U vrtiću, do 15 časova ima doručak, užinu i ručak, a kod kuće pojede još jednu užinu i večeru – navodi Tanja V., mama bebe od 14 meseci koja ide u vrtić “Bubamara” na Zvezdari.