Srbija će od turizma zarađivati pet milijardi dolara

U Srbiju bi narednih godina trebalo da dođe znatno veći broj stranaca. Uskoro unapređenje turističke ponude. Ova privredna grana zapošljava 81.000 ljudi

U sledećih deset godina u Srbiju će dolaziti duplo više turista nego sada, a devizni prihod će sa sadašnjih milijardu evra godišnje, postepeno narasti na pet milijardi.

Ovo je utvrdila analiza Ministarstva turizma Srbije, urađena u skladu sa metodologijom Svetske turističke organizacije, koja uzima u obzir trend rasta turista u našoj zemlji, ali i ostale ekonomske pokazatelje. Zbog toga, nove programske aktivnosti na realizaciji strategije razvoja turizma i naredne dve godine predviđaju da će se u našoj zemlji raditi na osam celina.

– Posvetićemo se standardizaciji i brendiranju proizvoda i destinacija – kaže Aleksandar Denda, savetnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

– Radićemo na ekološkoj zaštiti, snabdevanju ugostitelja lokalnim namirnicama, efikasnijoj upotrebi javne imovine, razvijaće se tranzitni turizam, a naročito mobilne aplikacije, promocija i marketing. Posebna pažnja biće posvećena specijalnim interesima i razvijanju novih sadržaja.

Dunav, Tara, Podrinje i okolina Radan planine, biće naročito u fokusu u naredne dve godine. Takođe, utvrdiće se i 20 ključnih događaja i odredišta koji imaju najveći potencijal za razvoj turističke ponude Srbije, pa će biti napravljeni planovi za upravljanje svakom od tih destinacija.

POTROŠNjA
U analizi se naglašava da domaći turisti, kada putuju po Srbiji, prosečno borave 3,25 dana i dnevno troše 198 dolara. Procena uključuje prevoz, smeštaj i novac koji troše za vanpansionsku potrošnju poput restorana, suvenira, izleta… Strani turisti borave 2,13 dana i dnevno troše 700 dolara u našoj zemlji.

– Sa ostvarenim prometom većim od 2,5 milijarde dolara, 81.484 zaposlenih i učešćem u BDP od skoro osam odsto, turizam je uz poljoprivredu najveći pokretač rasta u našoj zemlji – ističe Denda. – Međutim, iako je nastavljen pozitivan rast dolaska broja turista i broja noćenja, a očekuje se da zarada bude sve veća, neadekvatna metodologija u zvaničnoj statistici ne daje prave podatke. To je veliki hendikep, jer bi državna ulaganja i privatne investicije u turizam bile veće, a više bi novca dolazilo i iz fondova EU.

Naime, u zvaničnu statistiku ulaze samo podaci o broju noćenja u registrovanim objektima, naplati turističke takse i zarada turističkih agencija. Novac od, na primer studenata ili osoba koje su iz inostranstva došle da se leče u Beograd, statistika ne beleži kao priliv, ali beleži kao devizni odliv kada naši građani odu na drugo mesto zbog školovanja i lečenja. Ne beleži se ni potrošnja turista u restoranima, kafićima, pekarama ili radnjama. Prihod u budžetu od poreza na imovinu koja je vredna više od milijardu dolara, se takođe nije računao kao prihod od turizma.

– Prihodi u budžetu od turizma su ove godine iznosili 6,5 odsto, a učešće turizma u izvozu je 35,70 odsto – naglašava Denda.

– U isto vreme, izdvajanje iz budžeta za turizam ove godine iznosilo je 0,19 odsto.

Srpska kuhinja

U Ministarstvu turizma su uradili analizu stanja u sektoru turizma koristeći metodologiju Svetske turističke organizacije i sa novim podacima će se podići investicioni kapacitet, nivo upravljanja destinacijama, kvalitet prijavljivanja za fondove EU, preduzetnička inicijativa i kvalitet promocije.

INVESTICIJE

U Ministarstvu turizma su uradili analizu stanja u sektoru turizma koristeći metodologiju Svetske turističke organizacije. Sa novim podacima će se podići investicioni kapacitet, nivo upravljanja destinacijama, kvalitet prijavljivanja za fondove EU, preduzetnička inicijativa i kvalitet promocije.