Pozovi M ili će on tebe – Čuvanje dedine mame
Vitke figure slavnih dama uvek privlače pažnju na crvenim tepisima, osim treninga, one često pribegavaju i različitim dijetama. Takođe, ponekad slavne dame pribegavaju dijetama za poslednji trenutak kako bi u posebnim prilikama zablistale u punom sjaju. Popularne lepotice vrlo često za savršeno ravan stomak pribegavaju dijeti od 24 sata. U nastavku je detaljan plan ishrane uz napomenu da je vrlo bitno da ne dodajete nikakve dodatne sastojke u svoje čajeve i sokove, kao ni veštačke zaslađivače. 8:00 – čaša mlake vode sa sokom od limuna 10:00 – čaša vode s pomorandžom ili sok od jabuke 12:00 – šoljica zelenog čaja 13:00 – čaša hladne vode sa sokom od šargarepe 15:00 – šoljica čaja po izboru 17:00 – čaša prirodnog soka po izboru 19:00 – šoljica zelenog čaja 21:00 – čaša vode sa sokom od grejpfruta 22:00 – čaša mlake vode u koju ćete dodati sok od limuna Ali, ova dijeta je prilično restriktivna te bi bilo dobro konsultovati se sa doktorima ukoliko želite da je koristite. Ova dijeta, koja se još naziva šok dijetom ili dijetom za hitne slučajeve podrazumeva poseban način ishrane koji se zasniva na sokovima, smoothiejima i čajevima, a vrlo je dobra i u čišćenju organizma od […]
Mladi iz Evropske unije i još nekoliko zemalja uključujući i Srbiju moći će 30 dana da putuju Evropom od 15. juna 2023. godine do 30. septembra 2024. godine putem programa Evropske komisije “Otkrijte EU” (DiscoverEU). Program će omogućiti da 35.000 mladih dobije besplatnu železničku kartu da otkrije Evropu. Komisija je danas uputila poziv mladima iz EU i Islanda, Lihtenštajna, Severne Makedonije, Norveške, Srbije i Turske, a prijavljivanje traja do 29. marta. Da bi osvojili putnu kartu, mladi ljudi su pozvani da se prijave na Evropskom omladinskom portalu, odgovore na pet kvizova i još jedno pitanje. Uspešni kandidati rođeni između 1. jula 2004. godine i 30. juna 2005. godine moći će da putuju Evropom do 30 dana u periodu od 15. juna ove godine do 30. septembra 2024. godine, saopštila je Komisija. Poziv je otvoren za podnosioce prijava iz Evropske unije i pridruženih trećih zemalja u programu Erazmus+, kao što su Island, Lihtenštajn, Severna Makedonija, Norveška, Srbija i Turska. Ove godine, učesnici će moći da otkriju novu evropsku rutu Bauhausa, koja je pokrenuta u januaru. Ona ima za cilj da inspiriše mlade ljude pri izboru destinacije i podigne svest o važnosti da Evropska unija bude “lepa, održiva i zajednička“. Učesnici će […]
Grad Kikinda stavio je na javni uvid plan detaljne regulacije aerodroma Grada Kikinde, piše eKapija. Kako je navedeno u planu koji je izradio Zavod za urbanizam Vojvodine, a naručio Grad, aerodrom će se graditi jugozapadno od Kikinde neposredno uz državni put Ib reda br. 13, na pravcu ka naselju Bašaid. Postojeći aerodrom Kikinda (Drakslerov Salaš) je, dodaje se, sportsko-poljoprivrednog karaktera i sa svojom travnatom pistom i tehničkim karakteristikama ne ispunjava uslove za odvijanje civilnog putničkog saobraćaja. Iz tog razloga predviđa se izgradnja savremenog aerodroma koji će ispunjavati uslove za odvijanje putničkog saobraćaja. Aerodrom će biti dimenzionisan tako da bude odgovarajućeg kapaciteta i namene, navodi se u dokumentu, prenosi eKapija. U planu je, precizira se, opremanje savremenog vazdušnog terminala, orijentaciona površine kompleksa 10,51 ha, sa poletno-sletnom stazom dužine oko 1.200 i širinom od 30 m. Za kompleks aerodroma je izrađena tehnička dokumentacija, na nivou Idejnog i Glavnog projekta. Inače, prostor budućeg aerodroma obuhvata površinu od oko 54,24 ha, a predmetne parcele (izuzev parcela na kojim se nalazi postojeći sportski aerodrom) se trenutno koriste se kao obradivo poljoprivredno zemljište i Prostornim planom Kikinde namenjene su za poljoprivrednu proizvodnju. Plan je na javnom uvidu do 16. marta. Povezani članci: Singapurski aerodrom ostao bez […]
Nekoliko stjuardesa i stjuarda otkrilo je šta sve možete zatražiti na letu kada letite ekonomskom klasom – i dobiti besplatno. Naravno, više toga dostupno je na prekokeanskim letovima u odnosu kontinentalne. Ali i kad letite ekonomskom klasom, možete dobiti više od onoga čime vas ponude, samo morate pitati. Kompleti za udobnost Na dugim letovima svim će putnicima biti podeljene kozmetičke torbice s putnim papučama, maskom za spavanje, četkicom za zube, čepićima za uši. U tim kompletima nećete naći luksuzne kreme za ruke i druge artikle koji će biti podeljeni putnicima prve klase, ali i ovi će vam dobro doći na dugom letu, piše Pun kufer. Flaširana voda Na svakom letu uvek možete zatražiti i dobiti besplatno čašu vode, a vrlo verovatno možete dobiti i čitavu bocu vode. Hoćete li je dobiti na kraju uvek zavisi od zaliha na letu, ali nema razloga da ne pitate. Ćebe i jastuci Ćebe takođe možete uvek zatražiti kada letite avionom, bez obzira na dužinu leta. Temperatura u avionu zna biti vrlo niska, zato su ćebad uvek spremne ako je hladno, samo morate pitati. Ako letite noćnim letom, možete tražiti i jastuk. Pribor za prvu pomoć Svi komercijalni avioni moraju biti opremljeni setovima prve pomoći […]
Prozori na avionima bili su četvrtasti sve do 1950-ih, ali su ih stručnjaci zamenili okruglim nakon dve tragične nesreće. Nekada su putnici u avionima uživali u pogledu kroz četvrtaste prozore. Međutim, kako prenosi Dan pozivajajući se na Punkufer.hr, to se promenilo 1953. godine kada su se dogodile dve nesreće u kojima je poginulo 56 osoba. Krivac udesa je kvadratni oblik prozora. Zbog kvadratnih prozora avioni su se „raspali” u vazduhu. Četiri ugla takvih prozora nisu mogla da izdrže visoki vazdušni pritisak koji se javlja na velikoj nadmorskoj visini. Istraživanje je pokazalo je da je 70 posto povreda u avionima uzrokovano pritiskom u uglovima prozora. Zato su u avionima uvedeni okrugli prozori, gde je pritisak ravnomerno raspoređen, pa su mnogo jači od kvadratnih prozora. Tačnije objašnjenje je da su okrugle rupe u tankom okviru aviona pogodnije zbog svoje strukture i manje su podložne oštećenju. Pukotine pod pritiskom mogu izazvati fenomen koji se naziva „eksplozivna dekompresija“. Postoji jednostavnije objašnjenje za činjenicu da su prozori na nekim ravnima ovalni: prostorna ograničenja. Ako okrugli prozor „razvučemo“ u ovalni, površina prozora je prirodno veća, što olakšava posmatranje idiličnih pejzaža – ako, naravno, dobijete mesto pored prozora. Povezani članci: Hipertenzija – prevencija hipertenzije U kojim državama […]
Prosečna godišnja prilagođena zarada sa punim radnim vremenom za zaposlene u EU prošle godine bila je 33.500 evra, objavio je Eurostat. Ovo je prvi put, kako navode na sajtu zvanične evropske statistike, da Eurostat objavljuje ovaj podatak. Među državama članicama EU, najveća prosečna godišnja prilagođena plata sa punim radnim vremenom u 2021. zabeležena je u Luksemburgu 72.200 evra, slede Danska (63.300 evra) i Irska (50.300 evra). Najmanje plate imaju u Bugarskoj (10.300 evra), Mađarskoj (12.600 evra) i Rumuniji (13.000 evra). Ovaj podatak obavezan je zbog Direktive o “plavoj karti” koja propisuje upotrebu upravo ovog indikatora za određivanje prosečne bruto godišnje plate za svaku državu članicu EU, a cilj joj je da privuče visokokvalifikovane radnike u EU pod fleksibilnijim uslovima. Plava karta je neka vrsta boravišne i radne dozvole namenjena visokokvalifikovanim građanima van EU, a koji žele da žive i rade u EU. Prema ovim podacima, većina zemalja je ispod EU proseka, među zemljama u oktruženju najveće prosečne godišnje plate imaju u Sloveniji 28.760 evra, dok je u Hrvatskoj prosek 16.170 evra. Povezani članci: Najjeftinije plaže u Evropi U kojim državama i kako možemo putovati u uslovima pandemije COVID-19 (ažurirano 12. februar 2023.) Koliko košta da napunite rezervoar u zemljama regiona […]
English
Srpski
Русский
Komentari 0