Iz Srbije sa 6 aerodroma: Stručnjaci tvrde da je naš potencijal za razvoj vazduhoplovnog saobraćaja veliki

Iz Srbije sa 6 aerodroma: Stručnjaci tvrde da je naš potencijal za razvoj vazduhoplovnog saobraćaja veliki

Međunarodne linije imaju Beograd, Niš i Kraljevo. U planu Novi Sad, Užice, ali i Srebrno jezero. U Srbiji trenutno imamo ukupno registrovane 33 vazdušne luke

Kraljevačka i niška vazdušna luka su u sastavu državnog preduzeća “Aerodromi Srbije”, a u proceduri je i pripajanje aerodroma “Ponikve” Užice, “Srebrno jezero” i “Rosulje” kod Kruševca. I Borani su tražili da se osnivačka prava za aerodrom u njihovom gradu prenesu na Republiku Srbiju, pa bi do kraja godine i njihova pista trebalo da pripadne državi.

– Očekuje se da se i za aerodrom “Čenej”, kod Novog Sada, do kraja ove godine pokrene inicijativa za pripajanje “Aerodromima Srbije” – navode u resornom ministarstvu. – Nisu svi aerodromi namenjeni za redovan ili neredovan javni avio-prevoz putnika i robe. Na svim ostalim je moguć međunarodni saobraćaj u skladu sa potrebama, s obzirom na to da su obezbeđeni administrativni uslovi kroz domaće propise.

Najave o ekspanziji vazdušnog saobraćaja deluju nestvarno, pa se mnogi pitaju ima li Srbija uopšte dovoljno putnika za sve ove vazdušne luke koje je počela da okuplja pod “jednu kapu”. Profesor dr Petar Mirosavljević, prodekan za studije Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, smatra da je potencijal za razvoj ovog vida prevoza ogroman.

– Udruživanje i predavanje nadležnosti nad aerodromima sa lokalne zajednice na “Aerodrome Srbije” je dobar potez, jer se tako najbolje mogu pronaći sredstva za investiranje u nove aerodrome i helidrome i za održavanje postojećih – smatra profesor Mirosavljević. – Time se unificiraju tehnologija i procedura rada, školovanje vazduhoplovnog osoblja, tehnologija projektovanja novih aerodroma i prihvata i otpreme aviona, ljudi i robe. Udruživanjem je postignut cilj formiranja dobre institucione osnove za pravilan sistemski razvoj aerodromske infrastrukture i vazdušnog saobraćaja.

Profesor ističe da broj stanovnika nije jedina mera koliko aerodrom može da privuče putnika i napominje da vazdušne luke oko Londona imaju 177 miliona putnika godišnje, iako u tom gradu živi 8,2 miliona ljudi. Ukupno svi aerodromi u Engleskoj su ostvarili 295 miliona putnika, dok cela Engleska ima 66,4 miliona stanovnika.

– Srbija treba da razvije habove (avio-čvorišta) za jugoistočnu Evropu i da “pokupi” sav saobraćaj ka najznačajnijim interkontinentalnim destinacijama – smatra Mirosavljević. – Aerodromi predstavljaju svojevrsne mini-gradove koji nude mnogobrojne sadržaje koji su, takođe, privlačni za korisnike i njihove pratioce. Treba težiti međunarodnim letovima koji su poslovnog ili turističkog profila i uvesti elemente šopinga i zabave na putničkom terminalu. Važni su i jeftin dugoročni i kratkoročni parking, kao i lokalni hoteli, koji omogućavaju odmor i relaksaciju tokom čekanja na let ili transfera između letova sa svim etno-elementima Srbije.

Profesor napominje da putnicima treba ponuditi jeftine takse, što će dovesti do smanjenja ukupne tarife transporta. Na taj način bismo, kako kaže, privukli putnike iz regiona, a aerodrom bi postao samoodrživ i profitabilan.Razvoj lokalnog ili regionalnog saobraćaja je neophodan element homogenog razvoja svih regiona naše zemlje – ističe Mirosavljević. – Posebno treba istaći da se mora pomoći u razvoju poslovnog vazduhoplovstva, takozvanog avio-taksija i sportskog vazduhoplovstva – general aviation. U Parizu možemo videti da se oko grada nalaze tri velika međunarodna aerodroma, a da je poslovna i sportska avijacija dislocirana na pet lokalnih poslovnih aerodroma koji se nalaze u neposrednom okruženju grada. Takav scenario treba primeniti i na “Teslu”, koji postaje znatno opterećen komercijalnim vazdušnim saobraćajem, avionima velikog kapaciteta.

Najmanje 5 regionalnih luka

Potrebno je da se razviju dva identična aerodroma po opremi i kapacitetima prihvata i otpreme, ali tako da se nalaze u različitim meteorološkim zonama Srbije – navodi profesor Mirosavljević. – Treba razviti i najmanje pet regionalnih aerodroma koji obezbeđuju saobraćaj za hab, koji bi omogućili pristup svim stanovnicima. Tako bi i investitori mogli brzo doći do regiona u koji žele da investiraju. Na taj način povećavamo mogućnost kretanja ljudi i robe, što doprinosi daljem privrednom rastu saobraćaja.

Dozvole za 9 heliodroma

Direktorat civilnog vazduhoplovstva je dao saglasnost za korišćenje devet helidroma u Srbiji. Tako helikopteri mogu da sleću u Klinički centar Niš, kod Emira Kusturice na Mećavnik, kao i u selo Gorobilje, kod Požege. Kompanija “Svislajon” takođe ima svoj helidrom u Vršcu, a “Takovo” u Gornjem Milanovcu i u Ljubišu na Zlatiboru. Helikopteri imaju dozvolu za sletanje na BD “Agro” u Dobanovcima, u “Ciklonizaciju” u Novom Sadu, kao i u “Sobovicu” kod Kragujevca.

Isplativiji od puteva i pruga

Profesor Mirosavljević ističe da izgradnja puteva i pruga zahteva znatno veća ulaganja nego vazduhoplovna infrastruktura. Zbog manje investicije kraće je i vreme obrta kapitala i postizanja trenutka kada aerodromi postaju samoodrživi i profitabilni.

– Treba ih posmatrati kao fabrike koje proizvode transport, ali predstavljaju i primere ekološkog razvoja saobraćajne infrastrukture. Za vazduhoplovstvo je indeks vraćanja investicije 1,37, za drumski saobraćaj 0,19, a za železnički 0,02 – objašnjava profesor. – To znači da se svaki dinar uložen u razvoj vazdušnog saobraćaja vraća sa 1,37 dinara, pišu  Novosti.

Učiavanje…

Komentari 0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena

Učiavanje…