English
Srpski
Русский
Jedna tinejdžerka je, da bi prekratila vreme na putu do Nemačke iz Beograda, prebacila na telefon američki film sa sajta za besplatno preuzimanje filmova – Popcorn.
Ona je prespavala put, film na kraju nije ni odgledala, ali to nije ono što je najvažnije. Važno je to što ona nije znala da u Evropi kažnjavaju gledanje filmova koji se skidaju sa sajtova, pa je u Nemačkoj film izbrisala. Ta dva-tri klika bila su joj dovoljna da posle desetak dana u hotelu, gde je boravila, stigne i pismo i kazna od 900 evra.
O čemu se ovde radi? Da li svi koji u telefonu, tabletu ili u kompjuterima imamo filmove, spotove, serije rizikujemo da platimo kaznu čim pređemo granicu? Odgovore daje profesor Petar Kočović – stručnjak za telekomunikacije.
Ovo je samo jedan slučaj. Takvih slučajeva ima na stotine, i opet su vezani, najviše za Nemačku. Šta se desilo? Desilo se to da bilo kakav sadržaj koji dolazi sa sajtova, koji se zovu Torenti, skidamo a o nama ostaju podaci. To su podaci o našem računaru, mobilnom, tabletu. Mi kada skidamo i ne moramo da damo naša prava imena i prezimena, uglavnom im ostavljamo izmišljena. Međutim podaci kao što su MAC adresa – lokacija odakle smo skidali, ostane. I sada, kada odemo u Nemačku, Španiju, Francusku…nama može da stigne drakonska kazna, kao što je stiglo ovoj devojci – 900 evra.
Da li to moramo da platimo, koji su saveti?
Imamo dve situacije. Prva situacija je da nam stigne na Email – neimenovano. Na taj Email ne treba da odgovaramo, jednostavno ga ignorišemo. Ovo se dešava jer je naša adresa ostala na serverima negde – odakle smo skidali fim, muziku, spot…Druga situacija je da nam uruče poštom kaznu. Onda moramo da se javimo advokatskoj kancelariji. Uglavnom advokatske kancelarije uručuju ta pisma i onda moramo da idemo da se nagodimo da ta kazna bude otprilike oko 30 evra. Znači ovde govorimo da postoji mogućnost da kaznu spustimo sa 900 na 30 evra. Ovo se dešava jer su to i preporuke. To je kao da smo taj film odgledali u bioskopu. Jer neko plaća regularnu distribuciju za gledanje filmova u bioskopima, a na ovaj način je oštećen.
O ovome postoji Zakon i to u svim zemljama, ali je Nemačka veliko tržište i praktično ovo je organizovala holivudska produkcija. Oni svi angažuju advokatske kancelacije, koje veoma dobro plaćaju da rade svoj posao.
Koji su to sadržaji:
- muzičke numere,
- knjige poznatih autora,
- filmovi itd.
Kod knjiga nekome izgleda smešno, ali je i to itekako zaštićeno. Čak su i u Srbiji zaštićena pojedina dela. Na primer dela Ive Andrića, Na Drini ćuprija“. Ali država Srbija nema tu snagu da angažujemo advokatske kancelarije koje će širom sveta da uručuju kazne i taj novac da se uplaćuje u Fond Ivo Andrić. Tako da velike zemlje – kao što je Nemačka imaju tu mogućnost i njihove advokatske kancelarije su praktično u kolaboraciji i u saradjni sa internet provajderima koji im dostavljaju podatke.
Taj sadržaj koji se prenosi putem interneta zar nije tajna? Kako provajderi mogu da daju podatke bez sudskog naloga, policije?
Svi koji su u oblasti interneta otišli su korak dalje. Postoje Zakoni i da bi mi dokazali ko je šta skinuo, to je dugačka procedura. A ovako kada mi organizujemo određeni softver koji može da proveri ko je šta skinuo (tu ne postoje baš svi podaci kao što su ime i prezime, ulica i broj stanovanja…mada u nekim slučajevima i to se može pronaći) e onda su internet provajderi i advokatske kancelarije u prednosti da mogu da uruče pouzdano da je neko gledao.
Da li možemo da sakrijemo da smo gledali, skidali nešto?
Naravno da možemo. Postoje više tehnika za sakrivanje, ali najbolja tehnika je S-Box – da na drugom serveru zakupimo prostor, a ne da ubacujemo sadržaj na svoj kompjuter, nego na drugi, pa da pregledamo i odlučimo da li ćemo da ga koristimo ili da ga obrišemo, ili da ga u drugom krugu prebacimo na naš računar.
Kako da znamo šta je legalan sadržaj?
Gotovo da nema legalnih sadržaja. Čak i na YouTube. Postoje provajderi koji sadržaj naplaćuju 20 ili 30 evra mesečno za gledanje filmova, i onda vrše takozvani „strim“ (Stream), odnosno povezivanje na Torente, tako da moramo da se informišemo unapred da li taj provajder-ponuđač usluga radi na regularan način, da li je otkupio prava da emituje filmove ili radi nelegalno. To je inače veoma zgodna stvar da se u veoma kratkom roku zaradi veliki novac.
Savet za sve koji se nađu u ovoj situaciji
Ako kazna stigne Emailom isti ignostisati, a ako stigne u papirnom obliku idemo na pregovore. U protivnom će nas zakačiti i sudski troškovi. Ako nam stigne upozorenje iz npr. Nemačke ili neke druge zemlje, ali ne iz Srbije, a mi smo u Srbiji – potrebno je posavetovati se. Ako stigne iz Srbije potrebno je ići na pregovore za smanjenje kazne.
Što se tiče procena može se reći da u Nemačkoj oko 2% populacije skida ovakve sadržaje, u Hrvatskoj oko 22%, a u Srbiji nema podataka (možda i nisam smeo da vam ih rezentujem).
Uglavnom se držite YouTube-a jer ako tamo i odgledate neki film ne mogu vam ništa.
Nahebasmo… 😉